: Aristotel tvrdi da je sreća najviše dobro i krajnji cilj ljudskog života. To nije prolazno osećanje, već aktivno ostvarivanje ljudskih potencijala kroz razum.

: Vrlina je karakteristika koja se nalazi između dva ekstremna poroka – nedostatka i preterivanja. Na primer, hrabrost je sredina između kukavičluka i lude odvažnosti.

: Aristotel razlikuje život posvećen uživanju (hedonizam), politički život (usmeren na čast) i misaoni/teorijski život, koji smatra najvišim oblikom ljudskog postojanja.

: Veliki deo dela posvećen je prijateljstvu, koje Aristotel deli na tri vrste: iz koristi, iz zadovoljstva i ono najviše – prijateljstvo zasnovano na vrlini.

(Nicomachean Ethics) je Aristotelovo najznačajnije delo o etici, koje se smatra jednim od temelja zapadne filozofije. Delo se sastoji od deset knjiga u kojima Aristotel istražuje kako čovek treba da živi da bi postigao "dobar život". Ključni pojmovi i učenja:

: On naglašava da su vrlina i porok stvar izbora, te da čovek snosi moralnu odgovornost za svoje postupke.